Zlostavljanje na radu odnosno mobing je zabranjeno u bilo kom vidu kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.
Zlostavljanje na radu je regulisano i propisano Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu RS i taj zakon predstavlja lex specialis u pogledu mobinga.
Advokatska kancelarija Beograd smatra da je zlostavljanje na radu veoma stresan doživljaj za svakog pojedinca, dok je u pravnom smislu to veoma složen postupak i u vezi sa tim predlažemo da konsultujete stručno lice.
POJAM ZLOSTAVLJANJA I IZVRŠIOCA ZLOSTAVLJANJA
Da bismo nastavili dalje i kako biste na pravi način razumeli zlostavljanje na radu koje je veoma česta pojava kod poslodavaca u RS, objasnićemo Vam šta znače gore navedeni pojmovi.
Zlostavljanje na radu, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.
Pored ovoga, zlostavljanje na radu jeste i podsticanje odnosno navođenje drugih na takvo ponašanje.
Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje na radu.
Dakle, iz svega navedenog, jasno je da izvršilac zlostavljanja pored poslodavca, može biti i drugi zaposleni ili eventualno grupa zaposlenih prema kolegi odnosno koleginici na poslu, što se neretko iu praksi i dešava, ukoliko takva lica imaju “zaštitu” nekog iznad sebe, nekoga ko je u hijerarhiji na visokoj lestvici kod tog poslodavca.
Sada kada smo razlučili šta je zlostavljanje na radu, a ko se ima smatrati izvršiocem zlostavljanja na radu, prelazimo ukratko na prava, obaveze i odgovrnosti zaposlenih i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca, a potom i na pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu.
Ukoliko smatrate da su vaša prava kod poslodavca ugrožena na način kako to propisuje Zakon o sprečavanju zlostvljanja na radu, Advokat Beograd savetuje da pročitate ovaj tekst i da se konsultujete sa stručnim licem.
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA
***Morate da znate da je poslodavac u obavezi da vas obavesti, pre stupanja na rad, pismenim putem, o vašim pravima, obavezama i odgovornostima, kao i pravima, obavezama i odgovornosti samog poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.
Poslodavac je dužan da vas zaštiti od svake vrste zlostvaljanja i odgovara za svaku vrstu štete koja vam je prouzrokovana.
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENOG
Zaposleni ima pravo da bude upoznat pismenim putem o svim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.
***Imate pravo da povedete postupak kod poslodavca radi ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu. (MOBING)
S obzirom da smo naveli da zlostavljanje o radu može biti prouzrokovana i od strane jednog zaposlenog prema drugom zaposlenom, dužni ste da se uzdržavate od svake vrste ponašanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja.
Ukoliko zaposleni vrši zlostavljanje na radu ili to zloupotrebi, odgovoran je za nepoštovanje radne discipline odnosno povredu radne dužnosti i u skladu sa članom 179 Zakona o radu RS, poslodavac bi imao osnova za evientualni otkaz ugovora o radu zaposlenog.
ZLOSTAVLJANJE NA RADU (MOBING) – POSTUPAK ZA ZAŠTITU KOD POSLODAVCA
Ukoliko smatrate da se prema vama vrši odnosno da postoji zlostavljanje na radu, a za takvo ponašanje se ne tereti poslodavac sa svojstvom fizičkog lice, niti odgovorno lice u pravnom licu, tj. TO PONAŠANJE DOLAZI OD STRANE DRUGOG ZAPOSLENOG, onda imate pravo da obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu KOD POSLODAVCA.
MEĐUTIM, ako se za zlostavljanje na radu tereti poslodavac sa svojstvom fizičkog lice ili odgovorno lice u pravnom licu, onda imate pravo da pokrenete postupak podnošenjem obrazloženog zahteva za zaštitu od zlostavljanja o radu KOD POSLODAVCA, ali to vas ne sprečava da postupak pokrenete i PRED NADLEŽNIM SUDOM.
POSREDOVANJE KOD POSLODAVCA U POSTUPKU – ZLOSTAVLJANJE NA RADU (MOBING)
U roku od tri dana od prijema obrazloženih zahteva za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu (iz prethodnih pasusa ovog članka), poslodavac je dužan da predloži posredovanje stranama u sporu.
-KO MOŽE BITI POSTAVLJEN ZA POSREDNIKA-
Pre svega, važno je napomenuti da je POSREDNIK strana u sporu koja je dužna da bude neutralna, nezavisna i nepristrasna, te osoba koja posreduje između strana u sporu radi rešavanja njihovog spornog odnosa.
Posrednik može biti lice koji je izabran od strane poslodavca sa spiska posrednika koji se vode kod poslodavca ili lice koje će biti izabrano sa spiska posrednika socijalno-ekonomskog saveta sačinjenog na predlog socijalnih partnera, kao i spiska udruženja građana čiji su ciljevi usmereni na poslove posredovanja, odnosno zaštite od zlostavljanja.
***Postupak posredovanja je HITAN POSTUPAK.
ZLOSTAVLJANJE NA RADU (MOBING) – SUDSKA ZAŠTITA
Ako smatrate da se prema vama vrši zlostavljanje na radu, imate pravo na sudsku zaštitu u vezi sa tim.
Bez obzira da li zlostavljanje na radu vrši poslodavac sa svojstvom fizičkog lice ili odgovorno lice u pravnom licu, drugi zaposleni odnosno grupa zaposlenih, imate PRAVO NA TUŽBU NADLEŽNOM SUDU.
Ukoliko niste zadovoljni ishodom postupka kod poslodavca, koji ste pokrenuli radi zaštite od zlostavljanja o radu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja odnosno odluke, imate pravo da pokrenete sudski postupak.
Ovaj sudski postupak spada u radne sporove koji su po zakonu HITNI i sud će tužbu sa svim prilozima dostaviti tuženom u roku od 15 dana od dana prijema iste, za razliku od drugih sporova koji nisu hitni kada tužbe dostavlja u roku od 30 dana od dana prijema, a u skladu sa Zakonom o parničnom postupku.
-PRIVREMENE MERE-
Sud će po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti doneti privremene mere, ukoliko smatra da postoji osnov i okolnosti za određivanje pojedine privremene mere.
U privremene mere naročito spadaju: zabrana približavanja, kao i zabrana pristupa u prostor oko mesta rada zaposlenog koji učini verovatnim da je izložen zlostavljanju.
Sud odluku o privremenim merama donosi u roku od 8 dana i protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.
NADZOR NAD SPROVOĐENJEM OVOG ZAKONA
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona kod poslodavca vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija.
Advokati Beograd upoznavajući se sa svim činjenicama i proučavajući celokupnu dokumentaciju utvrđuju sve što je neophodno i relevatno u mogućem postojanju mobinga odnosno zlostavljanja na radu.
Jedan odgovor