Uračunavanje poklona u nasledni deo svakog od zakonskih naslednika regulisano je Zakonom o nasledjivanju RS.
Uračunavanje poklona u nasledni deo
Svakom zakonskom nasledniku vrši se uračunavanje poklonja u nasledni deo, bez obzira na koji način je određen poklon dobio u skladu sa članom 66 Zakona o nasledjivanju RS.
Svi plodovi ili druge koristi koje je naslednik imao od poklonjene stvari ili prava do smrti ostaviočeve ne uračunavaju mu se u njegov nasledni deo.
U toku ostavinskog postupka, tj. postupka za raspravljanje zaostavštine, svaki od naslednika može u skladu sa članom 119 stavom 2 Zakona o vanparničnom postupku RS da istakne zahtev da sizvrši uračunavanje poklona u nasledni deo nekom od naslednika i da za to priloži odgovarajuće dokaze.
U tom slučaju nadležni javni beleženik će prekinuti postupak za raspravljanje zaostavštine i uputiti na parnicu odnosno na pokretanje parničnog postupka lice koje je istaklo prigovor da se izvrši uračunavanje poklona u nasledni deo, s obzirom da su sporne činjenice od kojih zavisi pravo naslednika.
Advokat Beograd smatra da je složen postupak za uračunavanje poklona u nasledni deo od kojih zavisi vaše pravo na visinu naslednog dela, te savetuje da u vezi sa tim konsultujete stručno lice.
Da li postoji odgovornost naslednika kao poklonoprimca za ostaviočeve dugove iz poklona koje je dobio od ostavioca?
U ovom slučaju, naslednik neće odgovarati za ostaviočeve dugove kao poklonoprimac iz poklona koji je dobio od ostavioca za života, nego odgovara za ostaviočeve dugove od visine nasleđenog dela, ukoliko je šta nasledio.
Kada se ne vrši uračunavanje poklona u naslednio deo?
Uračunavanje poklona u naslednio deo ne vrši se u slučaju kada je ostavilac u vreme davanja poklona ili kasnije u ovređenoj vrsti zaveštanja/testamenta izjavio da se učinjen poklon ne uračunava u nasledni deo tog naslednika ili bi se iz okolnosti slučaja to moglo zaključiti.
U tom slučaju ne dira se u pravila o nužnom delu zakonskog naslednika.
Detaljnije o POVREDA PRAVA NA NUŽNI NASLEDNI DEO pročitajte na navedenom linku.
Kako se vrši uračunavanje poklona u nasledni deo?
Ostalim zakonskim naslednicima iz zaostavštine ostavioca se rasporedjuje odgovarajući deo zaostavštine i to do visine dobijenog poklona od strane naslednika-poklonoprimca, pa se ostatak deli među svim naslednicima.
Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti išta od primljenog.
Advokatska kancelarija Beograd vas poziva da pročitate sve što vas zanima, a vezano je za UGOVOR O POKLONU.
Koje je pravo naslednika koji se odrekao prava na nasledje u pogledu poklona?
Naslednik koji se odrekao nasleđa, zadržava poklon koji je dobio od strane ostavioca za života samo u granicama u kojima se ne dira nužni nasledni deo ostalih naslednika.
Ukratko da podsetimo o osnovnim odredbama koja se tiču nužog naslednog dela –
Nužni naslednici su deca preminulog i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog.
Nužni deo izračunava se tako što se zakonski deo (onaj koji bi nasledniku pripao po zakonskom redu nasleđivanja) umanjuje za određeni razlomak. Kod dece preminulog i njihovih potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i supružnika taj razlomak je 1/2, dok je kod ostalih nužnih naslednika 1/3.
Nužni deo je povređen ako je vrednost raspolaganja imovinom preminulog putem testamenta ili poklona učinjenih nužnom nasledniku, manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.
Najpre se mora utvrditi da li je nužni naslednik od preminulog dobio nešto na osnovu testamenta ili poklona, ako jeste, šta i koliko, a potom to treba uporediti sa vrednošću nužnog dela na koji ima pravo i na taj način utvrditi da li je došlo do povrede ili ne.
Dakle, povreda nužnog dela može biti učinjena testamentom, ili poklonom, ili i jednim i drugim.
Uračunavanje poklona u nasledni deo je institut naslednog prava koji ima za cilj da u pogledu ostaviočevih dobročinih raspolaganja koja im je on učinio, uspostavi imovinsku jednakost među zakonskim naslednicima, srazmerno njihovom zakonskom naslednom delu. Primenjuje se i u slučaju zakonskog i u slučaju nasleđivanja na osnovu zaveštanja (testamenta).
Određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju?
Pri uračunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.
Šta se dešava ukoliko su poklonjeni učinjeni licu umesto kog naslednik dolazi na nasledje, da li se njemu uračunava poklon u njegov nasledni deo?
Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog smrti, odricanja od nasleđa, nedostojnosti, isključenja iz nasleđa ili lišenja nužnog dela uračunavaju se nasledniku u nasledni deo.
Advokat za nasledno pravo Beograd smatra da je institut uračnuvanje poklona u nasledni deo jedna od krucijalnih stvari u ostavinskom postupku i da svaki naslednik treba da vodi računa o tome.
Šta ako se poklon sastoji u osiguranju?
Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.
Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.
Nasledniku se u njegov deo uračunava ono što je dugovao ostaviocu, dok se manji uobičajeni pokloni nikada ne uračunavaju u njegov nasledni deo.
Šta se još NE uračunava u naslednikov deo?
Ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika ne uračunava se u njegov nasledni deo.
Sud odlučuje o tome da li će se izdaci koje je ostavilac učinio za dalje školovanje naslednika uračunati u njegov nasledni deo i koliko, ceneći naročito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika.
Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uračunavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici.
