Prevashodno je bitno istaći činjenicu da se u skladu sa načelom pretpostavke nevinosti svako smatra nevinim, dok se drugačije ne dokaže, tj. dok se krivica lica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda.
Takođe, važno je i napomenuti u krivičnom postupku, da ZKP RS ( Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije ) poznaje više termina kojima se označava lice protiv koga se vodi krivični postupak i to „osumnjičeni“, „okrivljeni“, „optuženi“ i „osuđeni“. Kako Vam sada ne bismo pojedinačno objašnjavali zašto se lice protiv kojeg se vodi krivični postupak, označava određenim terminom, pretežno se u praksi lice u krivičnom postupku označava terminom „okrivljeni“, dok ga sud pravosnažno ne osudi ili pravosnažno ne oslobodi. Svakako lice protiv kojeg se pokrene krivični postupak, ima određena prava koja su mu zagarantovana Ustavom i zakonom.
Pre svega, organ postupka u skladu sa članom 8 ZKP RS dužan je da pouči okrivljenog ili drugog učesnika o njegovim pravima koja mu pripradaju, te u skladu sa navedenim članom, da okrivljenog ili drugog učesnika u postupku upozori na posledice propuštanja ukoliko bi do toga došlo usled propuštanja neke radnje ili ukoliko ne iskoristi neka svoja prava, a do toga je došlo usled nezananja određenog učesnika u postupku.
Autor ovog teksta će pokušati da Vam objasni sva prava okrivljenog pojedinačno, onako kako to zaista funkcioniše u praksi, kako biste u potpunosti bili upoznati sa pravima koja imate, ukoliko ste okrivljeni u krivičnom postupku.
Obrada ove teme ima pre svega za cilj analizu odbrane krivičnoprocesnog subjekta, tj.okrivljenog i analizu sadržine njegovih prava.
Prema Zakoniku o krivičnom postupku shodno članu 68, prava okrivljenog, pored elementarnog prava na odbranu ( kao jednog od osnovnih ljudskih prava ) podrazumevaju sledeće:
Okrivljeni ima pravo da:
1) u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;
2) ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu;
3) se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika;
4) njegovom saslušanju prisustvuje branilac;
5) u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;
6) neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
7) mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
8) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
9) prikuplja dokaze za svoju odbranu;
10) se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;
11) koristi pravna sredstva i pravne lekove;
12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Organ postupka je dužan da pre prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravima iz stava 1. tač. 2) do 4) i tačka 6) ovog člana.
Pored navedenih prava okrivljenog, lice koje bude lišeno slobode, odnosno uhapšeni, ima sledeća prava predvidjena članom 69 ZKP ( pored prava uhapšenog predvidjenim članom 68, stav 1, tačka 2-4 i tačka 6 i stav 2 ovog zakonika )
1) odmah na jeziku koji razume bude obavešten o razlogu hapšenja;
2) pre nego što bude saslušan, ima sa braniocem poverljiv razgovor koji se nadzire samo gledanjem, a ne i slušanjem;
3) zahteva da bez odlaganja o hapšenju bude obavešten neko od članova njegove porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin, odnosno predstavnik ovlašćene međunarodne organizacije javnopravnog karaktera, ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;
4) zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud.
Da bi neko lice bilo lišeno slobode, potrebno je da postoji minimalno „osnov sumnje“ da je određeno lice učinilo krivično delo ili da postoji „osnov sumnje“ da je učinjeno krivično. „Osnov sumnje“ je skup činjenica koje ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je neko lice učinilo krivično delo. Ukoliko ne postoje prethodno navedeni „osnovi sumnje“, javni tužilac u pretkrivičnom ili predistražnom postupku prikuplja određene činjenice i to posredstvom policije, tako što im poverava određene poslove ( npr.prikupljanje obaveštenja od gradjana ) kako bi mogao da odluči da li će krivični postupak dalje nastaviti ili će isti obustaviti.
Ono što je bitno naglasiti, a to je da u ovoj fazi postupka „osumnjičeno“ lice i njegov branilac imaju pravo na prikupljanje dokaza, te na pravo na predlaganje izvodjenja određenih dokaza nadležnom javnom tužiocu. Ukoliko bi nadležni javni tužilac odbio predlog „osumnjičenog“ i njegovog branioca ili eventualno ne bi odlučio o predlogu u roku od 8 dana, imali biste pravo prigovora sudiji za prethodni postupak, koji bi doneo konačnu odluku.
Imate prava na upoznavanje sa svim spisima i prikupljenim dokazima, kako biste adekvatno pripremili odbranu sa svojim braniocem, te za to organ postupka Vam je dužan ostaviti dovoljno vremena.
Da se vratimo na prava okrivljenog odnosno uhapšenog predvidjena članom 68 važećeg ZKP RS. Kada ste lišeni slobodne odnosno uhapšeni, organ postupka ( policija ), dužna je da Vas upozna sa Vašim pravima u potpunosti , a naročito je bitno da znate razloge zbog kojih ste uhapšeni, te da imate pravo da obavite sa braniocem poverljiv razgovor ( kako bi Vas advokat-branilac upoznao sa Vašim pravima, te kako biste za relativno kratko vreme pripremili strategiju odbrane, nakon upoznavanja branioca sa krivičnom prijavom, eventualnim nalazem i mišljenjem veštaka te sa drugim spisima )
Ukoliko niste u mogućnosti da angažujete branioca iz materijalnih razloga, postoji tzv.institut prava predviđen ZKP RS ODBRANA SIROMAŠNOG kome organ postupka postavlja branioca po službenoj dužnosti i to za k.d. za koje su zaprećena kazna zatvora duža od 3 godine ili iz razloga pravičnosti, dok je članom 74 ZKP RS propisano u kojim slučajevima je OBAVEZNA ODBRANA. Možete i sam birati branioca ukoliko ste za to platežno sposobni i možete imati više izabranih branilaca, ukoliko smatrate da će Vaša odbrana i Vaši interesi biti bolje zastupani ( najviše 5 branilaca u jednom krivičnom postupku) a više okrivljenih mogu imati i ZAJEDNIČKOG BRANIOCA.
Bitno je da znate, ukoliko ste u policiju pozvani kao gradjanin, a ne kao uhapšeno odnosno osumnjičeno lice ( u pozivu mora biti naglašeno u kom svojstvu se pozivate ) za izvršenje određenog krivičnog dela, nemate ova prava uhapšenog i okrivljenog, prosto jer ste pozvani pravnički rečeno radi „prikupljanja obaveštenja od gradjana“, to je radnja koju javni tužilac poverava policiji. Morate znati da niste dužni da se odazovete policiji, ukoliko u pozivu koji ste primili, NIJE NAGLAŠENO da ćete biti privedeni ukoliko se na isti ne odazovete.
Kada smo se već dotakli ove dokazne radnje koju policija sprovodi po ovlašćenju nadležnog javnog tužioca, objasnićemo Vam osnovne stvari koje morate da znate, pored navedenog u prethodnom pasusu ovog teksta.
Ne smeju se PRINUDNO prikupljati obaveštenja od lica koje je pozvano od policije, što praktično znači i što suštinski objašnjava naredni stav člana 288 ZKP RS, da gradjanin koji je pozvan radi prikupljanja obaveštenja može biti zadržan najduže četiri časa ( po njegovoj saglasnosti i duže ), što praktično podrazumeva da lice može ispričati svoja saznanja u roku od par minuta ukoliko je do istih došao ili prosto reći da nema nikakvih saznanja i napustiti prostorije policije koja ga je pozvala radi prikupljanja određenih obaveštenja vezana za određeno osumnjičenog ili za određeno krivično delo i samim tim policija je dužna da Vas pusti bez ikakvih dodatnih pitanja, u suprotnom Vas drže protiv Vaše volje i time krše zakon. Ukoliko ste pozvani i DRUGI PUT u svojstvu gradjanina radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu, možete slobodno odbiti da dodjete i policija Vas NE MOŽE PRINUDNO DOVESTI u određene službene prostorije.
Medjutim, postavlja se pitanje, šta ukoliko policijaoceni u toku prikupljanja obaveštenja od Vas , da postoji „osnov sumnje“ da se Vi kao gradjanin možete smatrati osumnjičenim licem za izvršenje određenog krivičnog dela ?
U tom slučaju, imali biste pravo da angažujete branioca i policija bi bila dužna da Vas pouči o Vašim pravima kao osumnjičeno lice, predvidjena članom 68, stav 1, tačka 1) i 2) ZKP RS, a to su:
1) u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;
2) ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu;
Savetujemo Vam da tražite od policije da Vas uredno obavesti o svim Vašim pravima kao „osumnjičenog“ ( ukoliko Vas odmah ne upoznaju sa Vašim pravima, nakon što Vam saopšte da postoje „osnovi sumnje“ protiv Vas, te da ste „osumnjičeni“ ) te da ne dajete nikakav iskaz organu postupka, tj.policiji bez angažovanja branioca, sa kim biste dogovorili Vašu strategiju odbrane i to da li je poželjno nešto da izjavite ili ne u tom momentu, s obzirom da treba imati u vidu da se zapisnik o Vašem saslušanju ne izdvaja iz spisa predmeta, te se može koristiti kao dokaz u ovom postupku protiv Vas.
Imajte u vidu da je ovo samo jedan mali deo onoga što bi suštinski predstavljalo Vašu kompletnu, profesionalnu i stručnu odbranu od strane advokata koji ima sva potrebna znanja i veštine, da zajedno sa Vama pripremi strategiju odbrane koja je veoma kompleksna i bitna u svakom krivičnom postupku, s obzirom da je krivično pravo pitanje da li ćete biti upisani u kaznenu evidenciju kao osuđivano lice i time za celi život imati „dosije“ kako naš narod kaže ili ćete biti oslobođeni od svih optužbi i biti „slobodan čovek“.
Cilj ovog teksta prevashodno jeste da Vas poučimo o svim Vašim pravima kao okrivljenog, ukoliko biste se eventualno našli u toj situaciji, kako biste znali šta Vi možete, a šta je organ postupka dužan u skladu sa Ustavom i zakonima RS koji regulišu ovu materiju, te kako bi Vaša prava i interesi bili u najvećoj meri zaštićeni. Nemojte sebi dozvoliti da dodjete u „bezizlaznu“ situaciju pa da tek onda angažujte advokata-branioca, jer bi već tada moglo biti kasno.
Osnovni savet koji Vam možemo dati jeste da, bez obzira što znate svoja prava kao okrivljeni u određenom krivičnom postupku koji se vodi protiv Vas ( a nije u pitanju obavezna odbrana predvidjena ZKP RS ) i bez obzira što Vas organ postupka upozna i pouči o svim Vašim pravima, angažujte branioca koji ima stručna znanja, kompetencije i dovoljno praktičnog iskustva, jer to može biti pitanje Vaše slobode, a onda i egzistencije Vaše porodice , kao i celokupnog opstanka na okupu Vaše porodice, ukoliko biste bili lišeni slobode nekoliko godina, ako biste smatrali da Vi možete sami da se branite, bez angažovanja advokata-branioca.
