U ovoj objavi autor ovog teksta će za Vas odogovoriti na niz pitanja koji se tiču nužnih naslednika, obima nužnog naslednog dela zakonskih naslednika, pitanja koja se tiču povreda prava na nužni deo itd.
Autor ovog teksta će pokušati da vas uvede u značenje ovog instiut naslednog prava, objašnjavajući vam to kroz sledeći primer.
“Zamislimo da ste Vi jedno od troje dece koje je ostalo iza smrti svojih roditelja, koji su nažalost tragično nastradali u saobraćajnoj nesreći. Pre svega, bitno je reći da ste svo troje zakonski naslednici vaših preminulih roditelja i da nasledjujete u prvom naslednom redu i to na jednake delove, tj.po 1/3.
Zatim, vi ste imali odličan odnos sa vašim roditeljima, kao i vaš brat dok vaša sestra nije imala nikakav kontakt sa njima u poslednjih 10 godina. Zbog toga što ste vi i vaš brat redovno obilazili vaše roditelje, imali izuzetan odnos sa njima, oni se odluče da vam poklone, ugovorom o poklonu (dobročin pravni posao-nemate nikakve obaveze, intervivos-proizvodi pravna dejstva za života) stan koji su kupili pre 20 godina, dok vašoj sestri ništa nisu ostavili niti su imali druge neopokretne ili pokretne imovine.
Tu sada dolazimo do pitanja povrede prava na nužni deo vaše sestre kao nužnog naslednika?
Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa testametnom, ugovorom o doživotnom izdržavanju ili pitanja u vezi ostavinskog postupka, kao i druga pitanja koja se tiču naslednog prava i nasleđivanja, kontaktirajte Advokatsku kancelariju u Beogradu
Shodno članu 39 Zakona o nasledjivanju RS nužni naslednici su deca preminulog i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog.
Lice postaje nužni naslednik i ima pravo na nužni deo samo ako je trebalo da nasledi ostavioca u momentu nasleđiovanja, tj. ne može nužni naslednik da bude lice koje nije pozvano na nasleđe. Ako eventualno dete ostavioca ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.
-Nužni naslednici i visina nužnog naslednog dela svakog od njih-
Nužni deo izračunava se tako što se zakonski deo (onaj koji bi pripao po zakonskom redu nasleđivanja) umanjuje za određeni razlomak. Kod dece preminulog i njihovih potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i supružnika taj razlomak je ½, dok je kod ostalih nužnih naslednika 1/3.
Npr. Ukoliko je dete kao zakonski,a potom i nužni naslednik imalo pravo nasleđivanja, u prethodno navedenom primeru to bi iznosilo 1/6, s obzirom da nije povređeno pravo deteta na nužni nasledni deo, njegov zakonski naslednio deo iznosio 1/3 s obzirom da nasleđuje u prvom naslednom redu i da su navedena tri zakonska naslednika.
Ostali nužni naslednici, a to su braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog stiču pravo na nužni deo uz ispunjenje dodatnog uslova, a to je da su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni deo je povređen ako je vrednost raspolaganja imovinom preminulog putem testamenta ili poklona učinjenih nužnom nasledniku manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Najpre se mora utvrditi da li je nužni naslednik od preminulog dobio nešto na osnovu testamenta ili poklona, ako jeste, šta i koliko, a potom to treba uporediti sa vrednošću nužnog dela na koji ima pravo i na taj način utvrditi da li je došlo do povrede ili ne. Dakle, povreda nužnog dela može biti učinjena isključivo testamentom ili isključivo poklonom ili i jednim i drugim.
Da bi konkretno utvrdili da je došlo do povrede prava na nužni deo, pre svega je potrebno utvrditi vrednost nužnog dela na koji nužni naslednik ima pravo i to se obračunava shodno posebnim pravilima, u skladu sa Zakonom o nasledjivanju RS
Ukoliko niste sigurni da li je povređeno Vaše pravo na nužni deo, obratite se Advokat Beograd i zakažite konsultacije.
-Izračunavanje nužnog naslednog dela-
Definisano je članom 48 Zakona o nasleđivanju , tako što se najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je preminuli imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim testamentalnim raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev onih očigledno nenaplativih.
Od tako utvrđene vrednosti odbija se iznos dugova preminulog, kao i iznos troškova popisa i procene imovine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Na tako utvrđenu vrednost, dodaje se vrednost svih poklona koje je preminuli na bilo koji način učinio nekom od zakonskih naslednika (nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i da li je preminuli odredio da se vrednosti tih poklona uračunaju ili ne uračunaju nasledniku u nasledni deo), kao i vrednost poklona koje je preminuli u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.
Poklonom se u ovom slučaju smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, kao i svako drugo besplatno raspolaganje, a pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u momentu procene, ali prema stanju u kome se ona nalazila u vreme kada je poklonjena.
-KADA NUŽNI NASLEDNI DEO NIJE POVREĐEN-
U vrednost imovine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je preminuli utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.
Također, uzmimo u obzir i primerak naveden u na početku ovog tekstu. Zamislimo da je poklonadavac (roditelji) bratu i sestri da su poklonili stan, ali na naičin da oni imaju pravo doživotnog stanovanja u stanu (lična službenost), te da su dužni povremeno da im donose hranu, lekove, i druge neophodne stvari. Takav ugovor o poklonu bi bio teretan i u tom slučaju imovinom kojom su raspolagali na taj način ne bi bio povređen nužni deo trećeg deteta odnosno njihove sestre.
Nužnom nasledniku po pravilu pripada novčana protivvrednost nužnog dela. Ipak, na zahtev nužnog naslednika, sud može da odluči da mu umesto toga pripadne određeni deo stvari i prava. Shodno tome, u prvoj situaciji nužni naslednik ima pravo na isplatu određene novčane protivvrednosti, dok u drugoj situaciji ima pravo na to da se izvrši smanjenje testamentalnih raspolaganja i/ili vraćanje poklona kako bi mu na taj način pripale određene stvari i prava.
-ŠTA AKO JE NUŽNI NASLEDNI DEO POVREĐEN TESTAMENTALNIM RASPOLAGANJEM? (povreda prava na nužni deo)
Nužni deo u vidu novčane protivvrednosti solidarno duguju svi testamentalni naslednici, srazmerno delu imovine koji su dobili, osim ako u testamentu nije određeno nešto drugo.
Solidarnost podrazumeva da se nužni naslednik može srazmerno naplatiti od svih testamentalnih naslednika zajedno, ali i da se može u celosti naplatiti od jednog od njih.
Ukoliko jedan od testamentalnih naslednika isplati nužnom nasledniku iznos u celini, imaće pravo da od ostalih testamentalnih naslednika traži naknadu njihovog dela obaveze.
Ukoliko vrednost onoga što su primili testamentalni naslednici nije dovoljna za namirenje nužnog dela, nužni naslednik ima pravo da zahteva dopunu novčane protivvrednosti, a shodno tzv. pravilima za vraćanje poklona.
Tada dužnici postaju i poklonoprimci (lica kojima je preminuli poklonio nešto za života), s tim što oni, za razliku od testamentalnih naslednika, novčanu protivvrednost duguju sukcesivno, obrnuto redu kojim su pokloni učinjeni (dakle, vremenski unazad, od poslednjeg ka prvom, jedan po jedan, dok se ne namiri kompletna novčana protivvrednost).
-ROKOVI ZA POTRAŽIVANJE NUŽNOG DELA-
Ako je nužni deo povređen samo testamentom, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja testamenta. Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti preminulog.
Kada dolazi do smanjenja testamentalnih raspolaganja , kada dolazi do vraćanja poklona i koji su rokovi za to?
Ako je izvršena povreda nužnog dela koji se sastoji iz određenih stvari i prava, važiće posebna pravila o smanjenju testamentalnih raspolaganja ostavioca. Testamentalna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim, osim ako u testamentu nije određeno nešto drugo.
Ukoliko to bude nedovoljno za namirenje nužnog dela, primeniće se pravila za vraćanje poklona. Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su učinjeni, a pokloni koji su učinjeni istovremeno, vraćaju se srazmerno.
Smanjenje testamentalnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja testamenta, a vraćanje poklona u roku od tri godine od smrti preminulog.
Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje testamentalnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu da zahtevaju nužni naslednici.
Ukoliko potomak ili usvojenik preminulog kao nužni naslednik nije zahtevao nužni deo i ako umre pre isteka roka za postavljanje tog zahteva, to pravo će pripasti njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.
Zakonskim pravilima o nužnim naslednicima u velikoj meri je ograničena poslednja volja preminulog, ali bez obzira na to, ostavljena mu je mogućnost da naslednicima „oduzme“ pravo na nužni deo, isključivo iz razloga i na način predviđen Zakonom o nasleđivanju RS (link) – isključenjem ili lišenjem nužnih naslednika.
O RAZBAŠTINJENJU kao institutu naslednog prava će biti više rečeno u narednom tekstu.
Do tada, pročitajte i tekst koji se odnosi na Ugovor o doživotnom izdržavanju
Jedan odgovor