Upravni postupak i upravni spor

Opšti i posebni upravni postupci

U materiji upravnog postupka razlikuju se opšti upravni postupak i posebni upravni postupci.

Opšti upravni postupak je regulisani način rada, odnosno rešavanja u upravnim stvarima, koji važi za sve organe uprave i sve oblasti upravnog rada i njega uređuju norme Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP). Tačnije, opšti upravni postupak obuhvata pravila postupanja prilikom rešavanja o pojedinačnim upravnim stvarima koja su zajednička za sve oblasti uprave, sa izuzetkom onih oblasti za koje su propisana posebna pravila postupka.

Posebni upravni postupci obuhvataju pravila postupka koja se odnose na pojedine, specifične upravne materije (porezi, carine, devizno poslovanje, komasacija, arondacija, unutrašnji poslovi itd.). Do potrebe za takvim postupcima dolazi zbog same prirode pojedinih upravnih stvari u datim oblastima. Svi posebni postupci unekoliko odstupaju od pravila opšteg upravnog postupka, ali oni nisu celoviti postupci već takođe okvirno primenjuju pravila ZUP-a .

Svi upravni postupci (opšti i posebni) uvek se uređuju zakonom. Odnos između opšteg i posebnih upravnih postupaka je takav da su posebni postupci primarni, a opšti postupak supsidijaran i primenjuje se na ona pitanja koja nisu uređenja pravilima posebnih postupaka. Uz to, svi posebni postupci moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima ZUP-a.

Primena ZUP-a

ZUP je obavezan za dve kategorije subjekata: 1) organe uprave i druge državne organe, i 2) preduzeća i druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja.

Organi uprave i drugi državni organi dužni su da postupaju po ZUP-u kada u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise rešavaju o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica ili drugih stranaka.

Javna preduzeća i druge organizacije dužni su da postupaju po ZUP-u kada u vršenju javnih ovlašćenja, u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise rešavaju o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica ili drugih stranaka.

Upravni postupak, u prvom i drugom stepenu, započinje, vodi se i okončava pred organima državne uprave. Sudska kontrola zakonitosti upravnog postupka moguća je u upravnom sporu koji se vodi pred nadležnim sudom.