Ugovor o poklonu je veoma čest ugovor u praksi koje zaključuju lica koja imaju nameru (animus donandi) da nekom licu poklone u svojinu određene stvari ili prava, a to većinom zaključuju roditelji sa decom kojim žele da izraze jedan vid zahvalnosti za njihov odnos prema njima kao roditeljima.
Advokat Beograd će obraditi pojam ugovora o poklonu i objasniće vam sve eventualne predonsti ili nedostatke istog.
POJAM UGOVORA O POKLONU
Ugovor o poklonu je dvostran pravi posao, zaključuje se za života i tada proizvodi pravno dejstvo, tj. stupa na pravnu snagu. U većini slučajeva, ugovor o poklonu predstavlja dobročin pravni posao i njime se poklonodavac obavezuje da će preneti pravo svojine na određenoj stvari ili pravu i to bez naknade, dok za poklonoprimca ne postoji nijedna vrsta obaveze.
Ugovor o poklonu je kauzalan, a ne aprstraktan pravni posao, što znači da kauzu obaveze poklonodavca predstavlja njegova namera (animus donandi) da učini poklon.
ZANIMLJIVA ČINJENICA
Ugovor o poklonu je regulisan Srpski građanskim zakonikom iz 1844 godine, u glavi XVIII, a ne zakonom o obligacionim odnosima kao druge vrste ugovora.
O UGOVORU O POKLONU KROZ PRIMER
Recimo da ste svom detetu odlučili pokloniti stan iz razloga što je to dete bilo veoma pažljivo prema vama, poštovalo vas je, cenilo vas je i iz tog razloga vi ste iskazali nameru da mu poklonite stan.
Ugovor o poklonu u tom slučaju predstavlja dobročin pravni posao, koji proizvodi obavezu samo za poklonodavca, ne i za poklonoprimca.
Nakon potpisanog ugovora, po proteku roka od 12 meseci, vaša ćerka se toliko promeni prema vama, tako da počne uvredljivo i bezobrazno da se ponaša, da iznosi neistine koje štete vašoj časti i ugledu (pokazuje grubu neblagodarnost prema vama)
I upravo, dva osnovna razloga na osnovu kojih se može tražiti opoziv/poništaj ugovora o poklonu od strane poklonodavca su:
a) Gruba neblagodarnost poklonoprimca prema poklonodavcu i
b) Da poklonodavac toliko osiromaši da više nije u stanju normalno da živi
ZAKLJUČAK: U ovom slučaju, poklonodavac može tražiti opoziv ugovora o poklonu sudskim putem u roku od 3 godine od dana kada je poklonoprimac počeo iznositi neistine koje mogu štetiti časti i ugledu poklonodavca i naravno, to bi bio dužan i da dokaže.
MANE UGOVORA O POKLONU
Jedna od „mana“ sigurno jeste ta, da se svi pokloni uračunavaju u nasledni deo poklonoprimca, ukoliko je poklonoprimac zakonski naslednik. Poklon se uračunava tako što se ostali zakonski naslednici naslešuju iz zaostavštine do visine učinjenog poklona jednom od zakonskih naslednika, pa ukoliko zaostavština ostavioca nije dovoljna za namirenje naslednih delova svih naslednih učesnika i zakonskih naslednika, onda se primenjuju pravila o vraćanju poklona shodno važećem Zakonu o nasleđivanju
Ukoliko je došlo do povrede prava na nužni deo učinjenim poklonom, nužni naslednici imaju pravo na tužbu u roku od 3 (tri) godine od smrti ostaviočeve, bez obzira da li je povreda prava na nužni deo obligaciono ili stvarno pravnog karaktera.
***Napomena: Pokloni se ne uračunavaju ukoliko je to izričito uneseno u sam ugovor o poklonu ili ukoliko to ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili ukoliko poklonodavac u zaveštanju izjavi da se poklon ne uračuna.
Advokati Beograd će vas uputiti o svim vrlinama, manama i potencijalnim problemima ugovora o poklonu,o nužnom naslednom delu i o vraćanju poklona učinjenim za života (inter vivos)
DISTINKCIJA (RAZLIKA) IZMEĐU UGOVORA O POKLONU, UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU I TESTAMENTA
Dosta ljudi se odlučuje na zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju, s obzirom da prava ili stvari koji su predmet obaveze primaoca izdržavanja, prelaze u svojinu davaoca izdržavanja nakon smrti primaočeve.
Suština je u tome, ukoliko lice zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju , to znači da imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu, tj.ostavinsku masu primaoca i izdržavanja i njome se ne mogu naeslednci, usled potencijalne povrede prava na nužni deo.
Zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu podneti tužbu radi poništaja ugovora o doživotno izdržavanju, samo ako zbog bolesi ili starosti primaoca, ovaj ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca, a zakonski nasledncii mogu tražiti poništaj u roku godinu dana od dana saznanja za ugovor, a najkasnije od tri godine od dana smrti ostaviočeve. Rok od jedne godine ne teče pre smrti primaoca.
O ugovoru o doživotno izdržavanju više pročitajte UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU
Testament odnosno zaveštanje predstavlja poslednju volju ostavioca kojom on rasporedjuje svoju imovinu za slučaj smrti i to je uvek jednostrana, lična i opoziva izjava volje i imajući u vidu da koreni instituta zaveštanja, tj.testamenta datiraju još iz perioda Rimskog prava (na kome se zasnivaju sva evropska prava), jasno je da je testament jedan od najsigurnijih pravnih poslova koje lice može da učini.
O testamentu i vrstama testamenta više pročitajte TESTAMENT I VRSTE TESTAMENTA
Praveći razliku izmedju ugovora o poklonu, ugovora o doživotnom izdržavanju i testamenta, jasno je da je ugovor o poklonu najmanje siguran pravni posao koji možete zakjlučiti, i sa stanovišta poklonodavca i sa stanovišta poklonoprimca.
Ukoliko imate nedoumice koji ugovor da zaključite, posavetujte se sa Advokatska kancelarija Beograd o svim pitanjima koje vas interesuju i za koje niste sigurni.
UGOVOR O POKLONU I POREZ NA UGOVOR O POKLONU
Porez na poklon je definisan važećim Zakonom o porezu na imovinu i to članovima 14 do 22.
Lica koja se nalaze u prvom naslednom redu (deca, bračni supružnik) oslobođena su od poreza na poklon, dok su lica koja se nalaze u drugom naslednom redu, shodno Zakonu o nasleđivanju RS, poreska stopa iznosi 1.5% od vrednosti poklona, dok lica u trećem naslednom redu i lica koja nisu srodnici sa poklonodavcem, plaćaju poresku stopu u iznosu od 2.5% od vrednosti poklona.
RASKID UGOVORA O POKLONU – NEPOKRETNOSTI
Raskid ugovora o poklonu nepokretnosti, poklonodavac može tražiti samo u dva slučaja, kako je već navedeno:
A) Gruba neblagodarnost poklonoprimca;
B) Da poklonodavac toliko osiromaši da više nije u stanju normalno da živi.
Imajući u vidu činjenicu da je ugovor o poklonu nepokretnosti formalan pravni posao, da se zaključuje u pisanoj formi i da se overava, takav ugovor je moguće raskinuti, samo ukoliko poklonodavac podnese tužbu nadležnom sudu iz gore navedenih razloga, a tvrdnje koje navodi u samom inicijalnom aktu-tužbi, dužan je dokazati.
2 odgovora